Процарионте

Шта је Процарионте:

Прокариот је јединствени једноћелијски организам који нема мембранску поделу интрацелуларних продуката, тј. Нема компартменте унутар ћелије (метаболити дисперговани у цитоплазми), нити има право језгро (хромозом диспергован у цитоплазми).

Реч "прокарион" долази од грчког термина про = фирст и карион = нут, нуцлеус. Бактерије и плаве алге су део прокариотске ћелијске групе.

Прокариоти су се појавили много прије еукариота, са фосилима старим 3 милијарде година, док су се еукариоти појавили прије милијарду година.

Прокариотске ћелије немају нуклеарну овојницу која повезује генетски материјал. Такође немају мембранске органеле и цитоскелет, тако да нема транспорта везикула укључених у улаз (ендоцитоза) и

(егзоцитоза) супстанци.

Прокариоти су лишени неких цотопласмичних органела као што су митохондрији, пластиди, Голгијеви комплекси, ендоплазматски ретикулум и нарочито кариомембране које узрокују да се ДНК распрши у цитоплазми.

Подела прокариотских ћелија се не дешава кроз митозу и њихове ДНК нити се не подвргавају процесу кондензације који оставља хромозоме видљиве под оптичким микроскопом током деобе ћелија.

Прокариотске ћелије које изводе фотосинтезу имају своје цитоплазме неке мембране, паралелне једна са другом, и повезане са хлорофилом или другим пигментима одговорним за хватање светлосне енергије.

За разлику од еукариотских ћелија, прокариоти немају цитоскелет, који је одговоран за кретање и облик ћелије.

Једноставан облик прокариота, који је обично сферичан или у облику штапа, одржава се екстрацелуларним зидом, који се производи у цитоплазми и везује за спољну површину ћелијске мембране.

Главна разлика између прокариотских и еукариотских ћелија је у томе што потоњи поседују опсежан мембрански систем, стварајући у цитоплазматским микрорегионима који садрже различите молекуле и обављају специјализоване функције.