6 Карактеристике наративног текста

Наративни текст је текстуални тип који говори низ чињеница, било да су стварни или имагинарни, гдје ликови дјелују у одређеном простору иу одређеном времену.

Главне карактеристике наративног текста су:

1. Присуство наратора

Приповједачки текст карактеризира нетко тко може испричати причу. То је улога приповедача да говори о акцији која укључује ликове, времена, просторе и сукобе.

Приповједач може бити опрезан и говорити чињенице само под својом оптиком, али може бити уметнут у причу као лик.

2. Има парцелу

Приповијест има и карактеристичну заплет који представља / приказује развој хисторије, са појавом личности и постојањем сукоба. Радња може бити линеарна, нелинеарна, психолошка и хронолошка.

Парцела има структуру која такође дозвољава да текст буде флуидан приликом читања. Састоји се од:

• Презентација или увод, гдје аутор текста представља ликове, мјесто и вријеме у којем ће се радња развијати;
• Развој, гдје се велики дио приче испричао са фокусом на дјеловање ликова;
• Врхунац, који је дио развоја у којем прича стиже у своју најузбудљивију точку нарације;
• Завршетак, где историја долази до краја и сви конфликти и догађаји имају своје закључке.

Види и значење Плот.

3. Има ликове

У наративном тексту се налазе и ликови, који чине причу о којој се говори. Ликови су примордијални елементи у нарацији, јер су они одговорни за акције које развијају причу.

Они се сврставају у главне ликове, који играју важну улогу у заплету приче; и секундарни ликови, који имају помоћну функцију главном лику или су у позадини главне приче.

4. Има одређено време

Приповијест има и одређени период који треба одржати, а то је вријеме када се прича одвија. То се односи на временско обиљежавање унутар нарације.

Време, унутар нарације, може бити хронолошко, пратећи редослед догађаја или психолошки, који се карактерише периодом у коме се акција већ догодила и наратор се само сећа чињеница.

5. Изводи се у одређеном простору

Наративни текст треба место за историју. Овај простор, у нарацији, може бити физичко окружење, попут куће, града или друштвене средине, попут забаве.

Оба су простори у којима се може развити прича, укључујући ликове и представљање сукоба.

6. Говор

Прича може да има и специфичан тип дискурса, који може бити директан, када сам лик говори, или индиректно, када наратор интерферира са говором лика.

Сазнајте више о Нарративи.