Геометри

Шта је геометрија:

Геометрија је реч која произилази из грчких термина " гео " (земља) и " метрички " (мјера), чије је значење уопштено значење карактеристика које се односе на положај и облик објеката у простору.

Геометрија је област математике која се бави питањима која се односе на облик, величину, релативну позицију између фигура или својстава простора, дијелећи се на неколико подподручја, у зависности од метода које се користе за проучавање њихових проблема.

Овај сегмент математике бави се законима фигура и односима мерења површина и геометријских чврстих материја. Користе се омјери мјерења као што су кутне амплитуде, волумени крутих твари, дужине водова и површине површине.

Постоји неколико типова геометрије, као што је дескриптивна геометрија, која проучава приказ просторних објеката у равни и равну геометрију, геометрију дводимензионалног опсега, јер је дефинисана у равни. Геометрија планарних фигура је такође позната као планиметрија, док је геометријска чврстоћа позната као стереометрија.

Сазнајте више о геометријским облицима.

Просторна геометрија

Просторна геометрија је дефинисана у простору са три димензије и стога има за циљ проучавање тродимензионалних фигура. Према томе, кроз просторну геометрију могуће је израчунати запремину чврстог материјала.

Аналитицал Геометри

Аналитичка геометрија је грана математике која користи процесе алгебре и математичке анализе и чини истраживање у односу на геометријске фигуре, као што су кривуље и површине, будући да су представљене једнаџбама. Правац, на пример, може бити представљен линеарном једначином две варијабле. Један од најранијих научника аналитичке геометрије био је Десцартес.

Еуклидска геометрија

Еуклидска (класична) геометрија је посвећена проучавању авиона или простора на основу постулата Еуклид Александријског:

1. С обзиром на две различите тачке, постоји један сегмент линије који их спаја;
2. сегмент линије се може неограничено продужити да би се изградила линија;
3. с обзиром на било коју тачку и било коју раздаљину, може се конструисати обим центра у тој тачки и са радијусом који је једнак датој удаљености;
4. сви прави углови су једнаки;
5. ако правац реже две друге равне линије тако да је сума два унутрашња угла једне стране мања од две равне, онда се те две праве, када су довољно дугачке, секу на истој страни да су та два угла.

Пети постулат је био најполемичнији током историје и еквивалентан је аксиому паралела: из једне тачке изван равне линије пролази само још једна линија паралелна са датом.

Лобачевски и Риман (између осталих) предложили су алтернативе петом постулату. Лобачевски постулира да из тачке изван праве линије пролази најмање две паралелне линије, Риеманн постулира да тачком изван праве линије не постоји паралелна линија.

Из алтернативе Лобачевског је рођена хиперболичка геометрија, из Риеманнове алтернативе је рођена елиптичка или сферна геометрија .