Догматизам

Шта је догматизам:

Догматизам је склоност појединца да афирмише или вјерује у нешто што је истинито и неоспорно, израз који се широко користи у религији и филозофији. Догматизам се јавља када особа сматра апсолутну и неоспорну истину, о којој се много говори у религијама.

Догматизам је када се каже да су истине неистраживане или критиковане, да је друштво једноставно то учинило апсолутном истином. То је став појединаца да верују у постојање нечега без сумње, које се догодило од антике, али многи филозофи, као што су Платон и Аристотел, одбили су да верују у неке утврђене чињенице и рекли као истина.

У религији се догматизам догађа с откривењем Бога, кроз разне догме. Католичка црква је учинила догме дефинитивним и непроменљивим, где нико не доводи у питање истинитост Божјег постојања кроз догме као што су тројство, Исусова жртва, Исусово васкрсење и многи други.

Догматизам се може схватити у три смисла:

Као дио реализма, то јест, наивни став који допушта могућност спознаје ствари у њиховој истини, као и дјелотворност тог знања у свакодневној и директној употреби са стварима.
Као апсолутно повјерење у одређени извор знања (или претпостављено знање), а тај извор је најчешће разлог.
Као потпуна покорност одређеним вриједностима или ауторитету који их примјењује или објављује. Овај смисао укључује прва два приступа, јер је то понашање усвојено захваљујући проблему могућности знања.

Филозофски догматизам

Филозофски догматизам је оспоравање скептицизма, то је када се истине доводе у питање, тако да појединци не вјерују или не постану покорни пред установљеним истинама. Филозофски догматизам може се схватити као могућност познавања истине, повјерења у то знање и покоравања тој истини без преиспитивања. Неки од најпознатијих догматских филозофа су Платон, Аристотел и Пармениди.

У филозофском смислу, реч догматизам је у почетку значила опозицију, јер је то била филозофска опозиција, нешто што се тиче принципа. Из тог разлога, ријеч "догматски" значила је "везана за доктрину" или "утемељена на принципима".

Критични и наивни догматизам

Наивни догматизам се односи на некога ко у потпуности вјерује у могућности нашег знања, гдје видимо свијет какав јест; са друге стране, критички догматизам верује у нашу способност да знамо истину кроз заједнички напор чула и интелигенције, кроз методички, рационални и научни приступ.

Правни догматизам

Правни догматизам је чин проматрања, испитивања и дјеловања пред законом према смјерницама чије претпоставке су когнитивно доказане или су настале стварним искуствима која се јављају кроз специфичне случајеве који су се раније догодили. Такође постоји могућност да се смернице заснивају на општим вредностима и принципима права.