Епицуреан

Шта је епикурејство:

Епикурејство је филозофски систем који проповеда потрагу за умереним задовољствима да би се постигло стање спокојства и слободе од страха, уз одсуство телесних патњи кроз познавање функционисања света и ограничења жеља.

Међутим, када се жеље појачају, оне могу бити извор сталних поремећаја, што отежава задовољење среће која је одржавање здравља тијела и спокој духа.

Епикурејство је систем који је створио атенски филозоф назван Епикур од Самоса у четвртом веку пре нове ере. Постоји неколико основних основа епикурејства, међутим, разликује се жеља да се нађе срећа, да се тражи здравље душе, памћење да је смисао живота задовољство, непосредни циљ сваког људског деловања, сматрајући патњу смрти бесмисленом и преокупираном судбином.

Епикурејски сљедбеници се зову епикурејци и, према филозофском систему, треба да настоје да избегну бол и узнемиравање, одведу живот од гомиле (али не усамљени), претеране раскоши, стављају себе у хармонију са природом и уживајући у миру.

Друга вриједност коју заговара епикурејство и њени заговорници је пријатељство. Пријатељство доноси велику срећу људима, јер суживот може довести до здраве размјене обогаћујућих мисли и мишљења.

Према Епикуру, творцу епикурејства, људи не могу живјети угодно ако нису мудри, љубазни према другима и праведни у својим ставовима и мислима, а да не живе угодно. Онда би се врлине требале практицирати као гаранција ужитака.

Стоицисм

Стоицизам је доктрина филозофије рођене у Грчкој, која каже да је читав универзум вођен божанским универзалним разумом који наређује све ствари, одакле све произлази и по њему. Стоицизам предлаже да појединци живе по рационалном закону природе и савјетују равнодушност.

Стоицизам има двије етичке посљедице: једна је да треба живјети у складу с природом, а други је да мудар човјек постане слободан и сретан када не допусти себи да буде поробљен страстима и вањским стварима.

Види и значење Хедонизма и античке филозофије.