Катиони и аниони

Шта су катиони и аниони:

Катиони и аниони су типови јона, тј. Атоми који су стекли или изгубили електроне кроз хемијске везе.

Атом који има исти број протона (позитивног набоја) и електрона (негативни набој) сматра се електрично неутралним. Када овај атом прихвата или преноси електроне, назива се јон, који може бити:

  • Катион: Атом који је изгубио (или се урушио) електрона и стога је позитивно набијен.
  • Онион: атом који је добио (или прихватио) електроне и стога је негативно набијен.

Цатион

Катион је атом који има позитиван набој јер има више протона него електрони.

Алкални метали (литијум, натријум, калијум, рудидијум, цезијум и Францио) имају тенденцију да формирају катионе зато што имају само један електрон у свом валентном слоју. То значи да је енергија потребна за уклањање овог електрона веома ниска, што чини ове елементе високо реактивним.

Катион је представљен симболом +, иза имена елемента. Количина изгубљених електрона указује на врсту катиона:

  • Катиони са пуњењем +1 називају се моновалентни.
  • Катиони са набојем +2 се називају бивалентима.
  • Катиони са набојем +3 се називају тровалентни.

Катионски типови се такође могу идентификовати бројем знакова +. Према томе, елемент представљен само са + је моновалентни катион, док је други представљен са +++ тровалентни катион.

Примери катиона

  • Ал + 3 (алуминијум)
  • Ца + 2 (калцијум)
  • Мг + 2 (Магнезијум)
  • На + 1 (натријум)
  • К + 1 (калијум)
  • Зн + 2 (цинк)
  • Пб + 4 (Олово)

Анион

Анион је атом који има негативан набој јер има више електрона од протона. Елементи фамилија азота, калцогена и халогена имају тенденцију да формирају анионе зато што су лако прихватљиви електрони.

Анион је представљен симболом - који следи име елемента. Број примљених електрона указује на тип аниона:

  • Аниони са набојем -1 називају се моновалентни.
  • Аниони са набојем -2 се зову биваленти.
  • Аниони са набојем -3 се називају тровалентни.

Као иу катионима, аниони се могу идентификовати и бројем сигнала. Дакле, елемент који представља само - је моновалентни анион, док други представљен са - - је бивалентни анион.

Примери аниона

  • О-2 (кисеоник)
  • Н-3 (азид)
  • Ф-1 (флуорид)
  • Бр-1 (бромид)
  • С-2 (сумпор)
  • Цл-1 (хлорид)

Иониц Цоннецтионс

Ионске везе или електровалентне везе су везе које се јављају између катиона и аниона.

Елементи могу да прихватају, дају или деле електроне на такав начин да њихов последњи слој енергије има 8 електрона. Ово је познато као теорија октета .

Према теорији октета, атоми имају тенденцију да се стабилизују када постоји 8 електрона у валентном слоју (последњи слој електрона). Тако се, позитивним набојем, катиони везују за негативно набијене анионе. На тај начин, атоми дају или прихватају електроне како би добили равнотежу.

Везе између катјона и аниона су веома јаке и имају тенденцију да имају следеће атрибуте:

  • су чврсти и крти под нормалним условима температуре и притиска;
  • веома врелиште и тачку кључања;
  • ваш најбољи растварач је вода;
  • када се раствори у течностима, водити електричну струју.

Ионске везе доводе до стварања јонских једињења, као што је натријум хлорид (сол за кухање), формиране помоћу На + (натријум катиона) + Цл- (хлорид аниона) → НаЦл везе.

Примери јонских једињења

Неки примери јонских једињења су:

  • НаЦл - натријум хлорид (кухињска со)
  • На2С04 - натријум сулфат
  • ЦаЦО 3 - Калцијум карбонат
  • НаНО 3 - Натријум нитрат

Катионска табела

Ли +ЛитијумФе + 2Ферроус
На +НатријумЦо + 2Кобалт
К +КалијумНи + 2Ницкел
Рб +РубидијумСн + 2Стоут
Цс +ЦесиумПб + 2Плумб
(НХ 4 ) +АммониумМн + 2Манганоус
Аг +СилверПт + 2Платинум
Цу +ЦопперБи + 3Бизмут
Хг +МерцуроусАл + 3Стаинлесс Стеел
Ау +АуросоЦр + 3Цхроме
Мг + 2МагнезијумАу + 3Ауриц
Ца + 2КалцијумФе + 3Ферриц
Ср + 2СтронцијумЦо + 3Кобалт
Ба + 2БариумНи + 3Ницкел
Зн + 2ЦинкСн + 4Естаниц
Цд + 2КадмијПб + 4Плумбиц
Цу + 2ЦуприцМн + 4Мангицан
Хг + 2МерцурицПт + 4Платинум

Табела аниона

Ф-ФлуоридП 2 О 7 -4Пиропхоспхате
Цл-Хлорид(НО 2 ) -Нитрите
Бр-Бромид(НО 3 ) -Нитрат
И-ЈодидС-2Сулфиде
(ЦлО) -Хипоцхлорите(СО4) -2Сулфате
(ЦЛО 2 ) -Цхлорите(СО 3 ) -2Сулфите
(ЦЛО 3 ) -Цхлорате2 О 3 ) -2Тиосулфат
(ЦЛО 4 ) -Перхлорат4 О 6 ) -2Персулфате
(БрО) -Хипобромите(МнО 4 ) -Перманганат
(БрО3) -Бромате(МнО 4 ) -2Манганат
(ИО) -Хипоиодите(СиО3) -2Метасиликат
(ИО 3 ) -Јодате(Си02) -4Ортоссилицате
(ИО 4 ) -Периодате(ЦрО 4 ) -2Цхромате
(ЦН) -Цијанид(ЦрО 7 ) -2Дицхромате
(ЦНО) -Цијанат(АсО3) -3Арсените
(ЦНС)Тиоцијанат(АсО 4 ) -3Арсенат
(Ц2Х3О2) -Ацетате(СбО3) -3Антимон
(ЦО 3) -2Карбонат(СбО 4 ) -3Антимонате
(Ц2-4) -2Оксалат(БО 3 ) -3Борато
[Фе (ЦН) 6 ] -3Феррициането(СнО 3 ) -2Естанато
[Фе (ЦН) 6 ] -4Ферроциането(СнО 2 ) -2Естанито
(ПО 3 ) -Метафосфат(АлО 2 ) -Алуминат
2 ПО 2 ) -Хипопхоспхите(ПбО 2 ) -2Плумбито
(ХПО 3 ) -2Пхоспхите(ЗнО 2 ) -2Зинцато
(ПО 4 ) -3Ортофосфат