Катиони и аниони
Шта су катиони и аниони:
Катиони и аниони су типови јона, тј. Атоми који су стекли или изгубили електроне кроз хемијске везе.
Атом који има исти број протона (позитивног набоја) и електрона (негативни набој) сматра се електрично неутралним. Када овај атом прихвата или преноси електроне, назива се јон, који може бити:
- Катион: Атом који је изгубио (или се урушио) електрона и стога је позитивно набијен.
- Онион: атом који је добио (или прихватио) електроне и стога је негативно набијен.
Цатион
Катион је атом који има позитиван набој јер има више протона него електрони.
Алкални метали (литијум, натријум, калијум, рудидијум, цезијум и Францио) имају тенденцију да формирају катионе зато што имају само један електрон у свом валентном слоју. То значи да је енергија потребна за уклањање овог електрона веома ниска, што чини ове елементе високо реактивним.
Катион је представљен симболом +, иза имена елемента. Количина изгубљених електрона указује на врсту катиона:
- Катиони са пуњењем +1 називају се моновалентни.
- Катиони са набојем +2 се називају бивалентима.
- Катиони са набојем +3 се називају тровалентни.
Катионски типови се такође могу идентификовати бројем знакова +. Према томе, елемент представљен само са + је моновалентни катион, док је други представљен са +++ тровалентни катион.
Примери катиона
- Ал + 3 (алуминијум)
- Ца + 2 (калцијум)
- Мг + 2 (Магнезијум)
- На + 1 (натријум)
- К + 1 (калијум)
- Зн + 2 (цинк)
- Пб + 4 (Олово)
Анион
Анион је атом који има негативан набој јер има више електрона од протона. Елементи фамилија азота, калцогена и халогена имају тенденцију да формирају анионе зато што су лако прихватљиви електрони.
Анион је представљен симболом - који следи име елемента. Број примљених електрона указује на тип аниона:
- Аниони са набојем -1 називају се моновалентни.
- Аниони са набојем -2 се зову биваленти.
- Аниони са набојем -3 се називају тровалентни.
Као иу катионима, аниони се могу идентификовати и бројем сигнала. Дакле, елемент који представља само - је моновалентни анион, док други представљен са - - је бивалентни анион.
Примери аниона
- О-2 (кисеоник)
- Н-3 (азид)
- Ф-1 (флуорид)
- Бр-1 (бромид)
- С-2 (сумпор)
- Цл-1 (хлорид)
Иониц Цоннецтионс
Ионске везе или електровалентне везе су везе које се јављају између катиона и аниона.
Елементи могу да прихватају, дају или деле електроне на такав начин да њихов последњи слој енергије има 8 електрона. Ово је познато као теорија октета .
Према теорији октета, атоми имају тенденцију да се стабилизују када постоји 8 електрона у валентном слоју (последњи слој електрона). Тако се, позитивним набојем, катиони везују за негативно набијене анионе. На тај начин, атоми дају или прихватају електроне како би добили равнотежу.
Везе између катјона и аниона су веома јаке и имају тенденцију да имају следеће атрибуте:
- су чврсти и крти под нормалним условима температуре и притиска;
- веома врелиште и тачку кључања;
- ваш најбољи растварач је вода;
- када се раствори у течностима, водити електричну струју.
Ионске везе доводе до стварања јонских једињења, као што је натријум хлорид (сол за кухање), формиране помоћу На + (натријум катиона) + Цл- (хлорид аниона) → НаЦл везе.
Примери јонских једињења
Неки примери јонских једињења су:
- НаЦл - натријум хлорид (кухињска со)
- На2С04 - натријум сулфат
- ЦаЦО 3 - Калцијум карбонат
- НаНО 3 - Натријум нитрат
Катионска табела
Ли + | Литијум | Фе + 2 | Ферроус |
---|---|---|---|
На + | Натријум | Цо + 2 | Кобалт |
К + | Калијум | Ни + 2 | Ницкел |
Рб + | Рубидијум | Сн + 2 | Стоут |
Цс + | Цесиум | Пб + 2 | Плумб |
(НХ 4 ) + | Аммониум | Мн + 2 | Манганоус |
Аг + | Силвер | Пт + 2 | Платинум |
Цу + | Цоппер | Би + 3 | Бизмут |
Хг + | Мерцуроус | Ал + 3 | Стаинлесс Стеел |
Ау + | Ауросо | Цр + 3 | Цхроме |
Мг + 2 | Магнезијум | Ау + 3 | Ауриц |
Ца + 2 | Калцијум | Фе + 3 | Ферриц |
Ср + 2 | Стронцијум | Цо + 3 | Кобалт |
Ба + 2 | Бариум | Ни + 3 | Ницкел |
Зн + 2 | Цинк | Сн + 4 | Естаниц |
Цд + 2 | Кадмиј | Пб + 4 | Плумбиц |
Цу + 2 | Цуприц | Мн + 4 | Мангицан |
Хг + 2 | Мерцуриц | Пт + 4 | Платинум |
Табела аниона
Ф- | Флуорид | П 2 О 7 -4 | Пиропхоспхате |
---|---|---|---|
Цл- | Хлорид | (НО 2 ) - | Нитрите |
Бр- | Бромид | (НО 3 ) - | Нитрат |
И- | Јодид | С-2 | Сулфиде |
(ЦлО) - | Хипоцхлорите | (СО4) -2 | Сулфате |
(ЦЛО 2 ) - | Цхлорите | (СО 3 ) -2 | Сулфите |
(ЦЛО 3 ) - | Цхлорате | (С 2 О 3 ) -2 | Тиосулфат |
(ЦЛО 4 ) - | Перхлорат | (С 4 О 6 ) -2 | Персулфате |
(БрО) - | Хипобромите | (МнО 4 ) - | Перманганат |
(БрО3) - | Бромате | (МнО 4 ) -2 | Манганат |
(ИО) - | Хипоиодите | (СиО3) -2 | Метасиликат |
(ИО 3 ) - | Јодате | (Си02) -4 | Ортоссилицате |
(ИО 4 ) - | Периодате | (ЦрО 4 ) -2 | Цхромате |
(ЦН) - | Цијанид | (ЦрО 7 ) -2 | Дицхромате |
(ЦНО) - | Цијанат | (АсО3) -3 | Арсените |
(ЦНС) | Тиоцијанат | (АсО 4 ) -3 | Арсенат |
(Ц2Х3О2) - | Ацетате | (СбО3) -3 | Антимон |
(ЦО 3) -2 | Карбонат | (СбО 4 ) -3 | Антимонате |
(Ц2-4) -2 | Оксалат | (БО 3 ) -3 | Борато |
[Фе (ЦН) 6 ] -3 | Феррициането | (СнО 3 ) -2 | Естанато |
[Фе (ЦН) 6 ] -4 | Ферроциането | (СнО 2 ) -2 | Естанито |
(ПО 3 ) - | Метафосфат | (АлО 2 ) - | Алуминат |
(Х 2 ПО 2 ) - | Хипопхоспхите | (ПбО 2 ) -2 | Плумбито |
(ХПО 3 ) -2 | Пхоспхите | (ЗнО 2 ) -2 | Зинцато |
(ПО 4 ) -3 | Ортофосфат |