Културни релативизам

Шта је културни релативизам:

Културни релативизам је перспектива антропологије која види различите културе у слободном облику етноцентризма, што значи без просуђивања другог из властите визије и искуства.

Перспектива културног релативизма је конструкција антропологије, идеализована по именима као што је Франз Боас, а користи се иу социологији.

Као научни концепт, културолошки релативизам претпоставља да истраживач има неутралан поглед на скуп навика, вјеровања и понашања који му на први поглед изгледају чудно, што доводи до културног шока.

Релативизирати значи оставити суд на страну, као и удаљити се од властите културе како би боље разумјели друго.

Примјер примјене културног релативизма у антрополошким истраживањима може се видјети у истраживању традиционалних друштава изолираних од западних утјецаја. Рецимо да су у племену у Океанији родбински односи матријархални, а мајчин брат или ујак игра улогу коју отац игра у западним друштвима.

Антрополог је на етноцентрички начин могао интерпретирати ове везе као деформисане и критиковати у свом раду могуће друштвене и породичне посљедице ове акције.

Али када се релативизује током свог теренског рада, истраживач схвата да су ти односи само различити, јер имају друге системе и претходне процесе које треба узети у обзир.

Да би се обавило научно истраживање, неопходно је да се истраживач ослободи предрасуда и судова, па тако и праксе културног релативизма у антропологији. Међутим, остваривање релативизације може се користити и од стране друштва у цјелини, на дневној бази, како би боље разумјели положај и понашање других, те успоставили боље, свеобухватније друштвене односе.

Концепт културног релативизма пролази и кроз разумијевање идеје другости, што је претпоставка постојања другог и разлике у друштву.

Етноцентризам и културни релативизам

Концепт културног релативизма може се сматрати потпуно супротном етноцентризму.

Етноцентрична визија ставља сопствену културу као тачку поређења са осталима. Са друге стране, релативизам ће користити културни шок да проблематизује питање исправности и зла, покушавајући да схвати различитост и како се она манифестује различитим симболичким системима и праксама других друштава.

Види и: Релативизам