ИОФ

Шта је ИОС:

ИОФ је акроним за Порез на финансијске трансакције, који се наплаћује од физичких и правних лица која обављају трансакције кредита, размјене, осигурања или вриједносних папира

ИОФ је предвиђен у члану 153, В Устава СРЈ:

Члан 153. Унија је дужна да уведе порезе на:

[...]

В - кредитне, девизне и осигуравајуће послове, или хартије од вриједности или хартије од вриједности;

Пореска номенклатура произилази из чисто финансијске природе операција описаних у тачки В. члана 153. Устава СРЈ. Стога, свако понашање које спада у ове активности ће бити предмет прикупљања ИОР-а.

Значајке ИОФ-а

Порез на финансијске трансакције је:

Федерални : зато што је покренут од стране Уније, без обзира на то који федеративни ентитет прикупља порез.

Приватно : јер Савезни устав не дозвољава Унији да делегира своју институцију.

Екстрафискални : За разлику од фискалних пореза (чија је једина сврха прикупљање јавних средстава), ИОС има екстра-фискални циљ регулације тржишта, фокусирајући се на циркулацију и производњу.

Невезано : јер генерирајући догађај (ситуација која ствара пореску обавезу) је независна од било које државне активности. Оно што ствара обавезу плаћања ИОФ-а је увијек активност пореских обвезника.

Неповезана наплата : Држава је слободна да користи износ који је прикупљена од ИОР-а у било ком трошку предвиђеном у буџету.

Индиректно : Ваше финансијско оптерећење (обавеза плаћања) може се пренети на другу особу.

Реал : не узима у обзир личне атрибуте пореског обвезника. Ради се о стварима, а не о људима.

Шта је опорезиви догађај ИОР-а?

Према члану 113. став 1. Националног порезног закона, догађај који ствара обавезу плаћања пореза је ситуација дефинисана законом као неопходна и довољна да се догоди. Важно је обратити пажњу на сваки појам предвиђен законом, јер се већина пореских спорова разматра о настанку опорезивог догађаја.

У случају ИОР-а, чињенице које се генеришу детаљно су дате у члану 63. Националног порезног закона, који предвиђа:

Члан 63. Савезни порез на кредит, девизне послове и послове осигурања, као и на послове који се односе на хартије од вредности, има следећу чињеницу:

И - у вези са кредитним операцијама, њихово извршење укупном или делимичном испоруком износа или вредности која представља предмет обавезе, или њено стављање на располагање заинтересованој страни;

ИИ - у вези са девизним пословима, њихово извршење достављањем националне или стране валуте, или документа који га представља, или њихово стављање на располагање заинтересованој страни у износу који је једнак страној или националној валути испорученој или стављеној на располагање;

ИИИ - за послове осигурања, њихово извршење издавањем полисе или еквивалентног документа, или примање премије, у облику важећег закона;

ИВ - у вези са трансакцијама са хартијама од вриједности, издавањем, преносом, плаћањем или откупом, у складу са важећим законом.

У случајевима повлачења са штедног рачуна, Савезни Врховни суд је већ пресудио да није упоредив са кредитном операцијом, стога не постоји порез на ИОР. Разумевање је предвиђено у сажетку 664.

Која је основа за израчун ИОР-а?

Основа за обрачун је износ на који се изриче стопа (проценат или фиксни износ који одређује износ који се плаћа). Иако су основе за обрачун прописане законом, стопе су променљиве.

Основе за обрачун ИОР-а су објашњене у члану 64 Националног порезног закона:

Члан 64. Основица за обрачун пореза је:

И - за кредитне операције, износ обавезе, који обухвата главницу и камату;

ИИ - за девизне трансакције, одговарајући износ у националној валути, примљен, испоручен или стављен на располагање;

ИИИ - за послове осигурања, износ премије;

ИВ - за послове везане за хартије од вриједности :

а) у емисији, номинална вриједност плус гоодвилл, ако постоји;

б) у преносу, цени или номиналној вредности, или вредности берзанске котације, како је одређено законом;

ц) у плаћању или откупу, цијена.

Која је регулаторна функција ИОР-а?

Пошто је то екстра-фискални порез, ИОР има већу улогу од једноставног прикупљања прихода. Кроз њу влада регулише тржиште, контролишући понуду и потражњу кредита у земљи.

Регулисање тржишта кроз ИОФ настаје са повећањем и смањењем стопа кроз уредбе извршне власти. Ово повећање се састоји од изузетка од начела законитости, према којем је постојање закона који намеће или повећава порез обавезан.

ИОФ такође не поштује принципе предње и деведесетих година. Први се односи на забрану наплате пореза у истој финансијској години у којој је основана или повећана (члан 150, ИИИ, б Устава СРЈ). Други је забрана наплате пореза у року од 90 дана од њеног оснивања или измјене (члан 195. став 6. Устава СРЈ).

Принципи предње и деветнаестог века чине већи принцип који се зове принцип не-изненађења. Према његовим ријечима, законодавац је настојао заштитити пореског обвезника од неочекиваних оптужби, а истовремено осигурати разумно вријеме за припрему за плаћање пореза.

Регулаторна функција ИОР-а преклапа се са принципима законитости и не-изненађења, с обзиром да, да би се боље контролисало тржиште, влада мора бити потпуно слободна да мијења пореске стопе.